Um Kalsum (Oum Kalthoum) je najpoznatija egipatska pevačica u istoriji egipatske muzike i plesne scene. Um Kalsum je bila, mogu slobodno da kažem, najveća i najcenjenija umetnica Egipta svih vremena. Njene pesme su pripadale žanru koji se danas zove tarab, pune emotivnog naboja pesme Um Kalsum predstavljaju mešavinu radosti, tuge, ljubavi, bola, čežnje i gubitka. Ona nije bila slavna kao što su to danas holivudske zvezde, njena slava je zapravo predstavljala duboko poštovanje njenih sugrađana i kolega, koje ju je uzdiglo do ranga svetice. Ovakav odnos sa svojom publikom nije proistekao samo zbog lepote njenog glasa, već prvenstveno zato što je Um Kalsum bila jedna sasvim obična devojka sa sela iz kuće preko puta, uvek ispravna, nikada ne skrenuvši sa svog puta, ona je bila žena koju bi svi poželeli za majku, sestru, tetku, komšinicu. Ne samo da je neprestano ljudima ulivala nadu za "boljim sutra", već im je pokazala da "bolje sutra" zaista postoji. Iako nije imala dece, iza sebe je ostavila nešto podjednako vredno, muziku prožetu emocijama i ljubavlju, oplemenjujući milione njenih slušalaca, unoseći im istinsku radost i blagostanje u život, pa makar i na tih nekoliko minuta dok traje pesma.

Nekoliko reči o životu Um Kalsum:

1904: Um Kalsum je rođena 04. maja 1904. godine u gradiću Tamai al Zaharia u Egiptu, mada datum rođenja zapravo nije poznat, navedeni datum se uzima kao najpribližniji jer je zaveden u evidenciji knjige rođenih ovog egipatskog gradića. Njen otac al Šejh Ibrahim al Seid al Baltaji je bio Imam lokalne džamije, a njena majka Fatmah al Maliji je bila domaćica. Majka je vodila brigu o Um Kalsum i njenoj sestri Saidah koja je bila deset godina starija od nje, kao i o njenom bratu Kalidu koji je bio godinu dana stariji od nje. Porodica je živela u kući napravljenoj od blata i cigle i to je bila jedina imovina koju su posedovali.
1909-1912: Kada je imala pet godina otac je upisuje u Kuran školu u njihovom selu, koju je već pohađao njen brat. Kalid je pratio oca na proslavama gde je Šejh Ibrahim pevao i služio mu kao vokalna pratnja. Kada je otac otkrio lepotu i snagu glasa Um Kalsum odlučio je da i nju počne da podučava pevanju i ona je brzo napredovala naučivši sve pesme napamet. Sa dvanaest godina počinje da je vodi na proslave kao vokalnu pratnju odevenu kao dečak. Um Kalsum postaje prava atrakcija zbog neobičnosti, prefinjenosti, lepote i snage svog glasa. Posle njenog prvog javnog nastupa 1911. godine njen otac i ona počinju da dobijaju mnoštvo poziva van njihovog sela gde su često išli i peške, na razne proslave i društvene događaje gde su kao vokalni ansambl zabavljali ljude.
1919-1920: Ohrabreni njenim uspehom i mnogobrojnim predlozima njeni roditelji odlučuju da je predstave u Kairu kao pevačicu. Ovo nije bio nimalo lak poduhvat obzirom da su za pevačku karijeru u Kairu bili neophodni pozorišni agenti koji bi ugovarali aranžmane, a oni nisu imali nikakve kontakte. Sa šesnaest godina biva zapažena od strane skromnog kompozitora i pevača Abol ela Mohamed, koji postaje njen mentor i učitelj i preko njega ostvaruje kontakt sa poznatim Oud muzičarem Zakariem Ahmedom, koji je poziva u Kairo. Konačno 1920. godine se seli u Kairo i postaje veoma bliska prijateljica sa Zakarievom ćerkom Aminom. Zakarie je uvodi u kulturne krugove Kaira.
1923: Glas Um Kalsum je brzo identifikovan u štampi kao izuzetno jak i živ, međutim njen talenat je okarakterisan kao neškolovan. Nedostajala joj je vokalna kontrola, suptilnost i melodične nijanse koje se očekuju od školovanih, profesionalnih pevača, usled čega njen otac angažuje nastavnike pevanja za nju. Drugo, repertoar njenih pesama se sastojao od pesama koje je pevala u Delti i nekoliko novih koje je naučila u putu. Njeno izvođenje je bilo vokalno u pratnji hora što se u tadašnjem Kairu smatralo staromodnim. Moderni i poznati pevaci su pevali u pratnji instrumentalnog ansambla (Taht). Presudni trenutak u njenoj karijeri je bio susret sa velikim pesnikom Ahmad Ramijem od koga uči poeziju i književni jezik Kaira, Ahmad je napisao 137 pesama za nju. Um Kalsum je morala da nosi haljine slične haljinama elitnih dama u čije je kuće odlazila da peva. Najzad 1923. godine potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom "Odeon Records" i tada je imala svoje prvo snimanje. Ahmad Rami je ubrzo upoznaje sa čuvenim Lauta muzičarem i virtuozom Mohamed el Kasabijem, koji je uvodi u arapske pozorišne palate.
1926: Um Kalsum menja stil odevanja od beduinske nošnje do elegantne ali skromne haljine sa šeširom, dalje, zamenjuje vokalnu pratnju svoje porodice sa instrumentalnim ansamblom (Taht). Takođe menja i svoj repertoar izvođenja, od verskih pesama iz Kurana do ljubavnih modernijih pesama koje su komponovane za nju. Navedeni činioci doprinose da je Um Kalsum polako postajala ozbiljna konkurencija profesionalnim i popularnim pevacima ondašnjeg Kaira. Obzirom da je postajala sve popularnija usledila je serija njenih snimanja za izdavačku kuću "Gramophone records". Krajem 1920-ih i početkom 1930-ih Um Kalsum poboljšava društveni status svoje porodice kupovinom zemljišta, takođe, obzirom da je lepo zarađivala eliminisala je sve pozorišne agente počevši sama da ugovara svoje aranžmane. Njen repertoar je postao prvi od nekoliko specifičnih stilskih pravaca, njene pesme su označene kao virtuozne, Um Kalsum je intenzivno radila na svojim tekstovima zajedno sa pesnikom Ahmadom Ramijem, kao i sa kompozitorom Muhamedom al Kasabijem koji uvodi evropske instrumente u njene pesme (violončelo, kontrabas, harmonika).
1934: Um Kalsum počinje da peva svakog drugog četvrtka na radiju, usled čega počinje da bude poznata širokim narodnim masama. Ubrzo je njeno mišljenje postalo izuzetno cenjeno, razvija reputaciju veoma duhovne osobe, koju krasi ogromna snaga ličnosti kao i pomalo bodljikav humor. Od 1932. godine započinje turneju po Bliskom Istoku obilazeći gradove kao što su Damask, Bagdad, Bejrut, Tripoli. Tokom 1935. godine snima svoj prvi od šest filmova "Vidad".
1937: Um Kalsum postaje sve uticajnija, 1937. godine počinju direktni prenosi na radiju njenih koncerata svakog prvog četvrtka u mesecu u emisiji koja se zvala "Prvi Četvrtak". Ovi prenosi su dovodili do zastoja života u Egiptu, njena publika je opijeno slušala njene pesme želno iščekujući svaki početak meseca. Međutim, ova godina je ujedno bila i početak zdravstvenih problema Um Kalsum, kada su joj dijagnostikovani problemi sa jetrom i žučnom kesom. Um Kalsum je odlazila na lečenje u banje sa mineralnim vodama, međutim do kraja zivota je bila na strogoj dijeti.
1942: Tokom 1940-ih i 1950-ih se formira poseban muzički pravac koji nosi naziv "Um Kalsum", ovaj naziv se i dan danas odnosi ne samo na njene pesme već i na ceo muzički stil/pravac orijentalnog plesa koji se današnjih dana izvodi na sceni, dok se ovaj period u njenoj karijeri naziva "Zlatnim dobom Um kalsum". Početkom 1940-ih godina Um Kalsum menja svoj muzički stil, angažuje kompozitora Zakarija Ahmada i pesnika Barjam al Tunisija, rezultat njihove saradnje je bio blago odstupanje od romantičnih pesama 1930-ih godina i stvaranje popularnog repertoara tadašnjoj publici. Kasnije krajem ove decenije Um Kalsum angažuje mladog kompozitora Riad al Sunbati usled čega ponovo menja svoj stil, repertoar joj postaje zasnovan na arapskoj poeziji iz istorije. Od 1942. godine i sledećih nekoliko godina predstavljaju godine velikog bola i patnje u ličnom životu Um Kalsum. Zdravlje joj se drastično pogoršava od problema sa štitnom žlezdom, što je kod nje izazavalo depresiju zbog straha da ne izgubi glas, preko problema sa respiratornim organima i hroničnom upalom očiju, usled čega je bila primorana da nosi tamne naočare zbog hiperosetljivosti na svetlo. Jedan njen blizak prijatelj je jednom prilikom izjavio: "Nikada je nisam video u stanju goreg očaja, to je bio jedini put kada je izgubila hrabrost". Išla je na lečenje u Ameriku i doktori su joj predlagali da ode u penziju što je i ona sama ozbiljno razmatrala. Dalje, razočaranja koja su usledila na ljubavnom planu su je takođe znatno poremetila. Sharif Sabri stric tadašnjeg egipatskog kralja Faruka je predložio da oženi Um Kalsum, međutim kraljevska porodica je odbila ovaj zahtev, posle čega se Um Kalsum udaje za svog kolegu muzičara Mahmuda Sharifa, međutim ovaj brak je poništen posle nekoliko dana, jer su obe strane ustanovile da je njihovo venčanje bilo greška.
1947: Um Kalsum umire majka što ona prima kao veliki i bolan udarac, obzirom da je bila izuzetno vezana za nju, a nešto kasnije umire i njen brat Kalid. Um Kalsum ostaje sama u svom bolu što je veoma produžilo njen oporavak od bolesti. Između 1949. i 1952. godine drastično smanjuje broj javnih nastupa, međutim ipak uspeva da se oporavi, nastavljajući svoju karijeru na veliku radost njenih obožavalaca.
1952: Godina egipatske revolucije koju Um kalsum pozitivno prihvata, njene veze sa starim političkim režimom nisu bile jake, što joj omogućava nastavak pevačke karijere. Pesme Um Kalsum su i dalje činile veliki deo radio programa Egipta tih godina.
1954: Um Kalsum se udaje za svog dugogodišnjeg lekara i člana njene publike Hasana al Hifnavija od koga je bila starija devet godina. Kao i ona i Hasan je odrastao u konzervativnoj i izuzetno pobožnoj porodici, kao mlad bio je brilijantan student medicine, a kasnije posle njihovog venčanja kada se ona vratila na scenu ostaje u senci pružajući joj podršku i razumevanje. Kasnije tokom 1950-ih godina Um Kalsum je davala intervjue o svom ličnom životu u nekoliko navrata. Uvek je sebe opisivala kao seljanku (fallah) sa velikim ponosom, ženu iz naroda, njeni intervjui su bili puni priča o svojoj porodici, komšijama kao i o porodičnim kvalitetima seoskog života.
1956: Od 1955. godine Um Kalsum počinje ponovo redovno da nastupa i snima nove pesme, ostvaruje saradnju sa novijim mlađim kompozitorima, kako postaje sve uticajnija ličnost iz kulturnog i političkog života Egipta, počinje da zagovara vladinu podršku arapskoj muzici i muzičarima. Kasnije tokom 1960-ih godina formira fondaciju od svojih koncerata koja se slala egipatskoj vladi kao pomoć. Njeni koncerti postaju više od toga i dobijaju karakter državnih poseta a ona postaje više od pevača i muzičara, Um Kalsum je bila lice i glas Egipta.
1964: Um Kalsum upoznaje čuvenog kompozitora Muhamed Abdal Wahaba, koji za nju komponuje legendarnu i po mom mišljenju najlepšu arapsku pesmu svih vremena "Enta Omri" (u prevodu znači "Ti si moj život"), Enta Omri je bila prva od deset pesama koje je ovaj kompozitor komponovao za nju. Jedini njen koncert van arapskog sveta je bio u Parizu davne 1967. godine. Pesme Um Kalsum su uglavno bile o ljubavi, čežnji i gubitku. Tipičan njen koncert se sastojao od dve ili tri pesme u trajanju tri do šest sati, mada je u drugoj polovini 1960-ih bila primorana da skrati svoje nastupe zbog ponovnog pogoršanja zdravlja. Vreme trajanja jedne pesme nije bilo fiksno već se menjalo u zavisnosti od emotivne interakcije sa publikom. Um Kalsum je bila u stanju da svoju publiku uvede u stanje transa ili euforične ushićenosti.
1971: Od 1971. godine zdravlje Um Kalsum se drastično pogoršava, u martu te godine je doživela izuzetno jak napad bešike usled čega otkazuje koncerte koji su bili zakazani za mart i april iste godine. Dalje, te zime joj je dijagnostikovana ozbiljna bubrežna infekcija, zbog čega je bila primorana da otkaže koncerte za februar i mart 1972. godine. Prvi koncert posle ponovnog pogoršanja zdravlja je održala u decembru 1972. godine, međutim zbog iscrpljenosti je jedva izdržala ceo nastup, ovaj koncert je bio njen poslednji nastup uživo. Sledeće dve godine je provela na lečenju u Americi, iako su je lečili najbolji lekari konstatovano je da je njena bolest neizlečiva. Na snimanju pesme "Hakam" čije je premijerno izvođenje bilo zakazano za proleće 1973. godine i koje je trajalo dvanaest sati, Um Kalsum je prvi put u životu sedela na stolici i pevala. Pesma nikada nije izvedena uživo, međutim ipak je bila omogućena njena distribucija.
1975: Dana 21. januara 1975. godine Um Kalsum doživljava konačni napad bubrega, koji dovodi do njene smrti. Stanovnici ne samo Egipta već i celog arapskog sveta su budno pratili svaki minut njenih poslednjih dana moleći se za nju. Sirijska nacionalna radio stanica je instalirala direktnu telefonsku liniju putem koje je iz minuta u minut izveštavala sugrađane o njenom stanju. Um Kalsum umire 03. februara 1975. godine od srčanog udara!
Um Kalsum je trebala da bude sahranjena u Umar Makram džamiji u centru Kaira, međutim, obzirom da je bilo puno ožalošćenih porodica iz inostranstva koje su hitnim letovima želele da dođu na sahranu, sahrana je odložena za dva dana, iako je ovo bilo protiv verskih običaja muslimana. Milioni Egipćana su izašli na ulice kako bi odali počast Um Kalsum, ovo je bio jedan od većih skupova u istoriji. Sanduk je trebao da se prenese do Al Husein Saad džamije, međutim narod je preuzeo sanduk od njegovih nosača i nosio ga ulicama Kaira punih tri sata, iskazujući ogroman bol i gubitak. Um Kalsum je bila lice i glas Egipta i svi su želeli da je isprate kako dolikuje! Konačno posle više sati sanduk je stigao na svoje odredište i sahrana je obavljena uz najveće počasti.
Iako je slava Um Kalsum dostigla ogromne razmere, ona je uvek bila skromna insistirajući na jednostavnosti življenja, putem svojih pesama je delila ljubav sa svima koji su bili u stanju da je prime. Istražujući o njenom životu zaključujem da je Um Kalsum bila, kako bih ja to nazvala "veliki posvećenik" sa izuzetno bogatim unutrašnjim životom, svoju životnu silu je pretakala u muziku usled čega je jako šturo uživala u materijalniom blagodetima ovozemaljskog sveta, koje je pretpostavljam nije ni interesovalo. Ne postoji orijentalni plesač koji nije čuo za nju i sa ponosom pokušao da interpretira njene pesme. Ono što njenu muziku čini posebnom je upravo to što svaka pesma sadrži po delić emocija i životne sile Um Kalsum, čineći srž svakog pojedinačnog izvođenja, koje u zavisnosti od psihološke konstitucije plesača može biti veoma raznoliko. Um Kalsum će večno živeti kroz sve nas koji kroz muziku i ples pripovedamo njene priče!
Poslušajte neke od mnogobrojnih pesama Um Kalsum: Fakarouni, Alf laila wa laila, Daret al Ayam, Daret al Ayam (instrumentalna obrada), Ana fi Intizarak, Lessa Fakir...

Autor: Inessa Šesterikov Milićević u obradi literature i raznih izvora sa Interneta.