Termin "slušanje muzike" je povezan sa kompletnim sastavom ličnosti na racionalnom, emotivnom, intelektualnom i duhovnom nivou osobe koja tu muziku interpretira i pokušava da je osmisli.
Šta to znači?
Kao što i sami znate ne postoje dve identične osobe u psihološkom smislu. Svi mi imamo različite emocionalne reakcije, različite težnje, želje i razmišljanja. Na svakoga od nas uticaji spoljašnje sredine deluje drugačije. Shodno tome, kod dve različite osobe će ista muzička numera izazvati drugačiju emociju. Da se sada vratimo na orijentalni (trbušni) ples.
Kada dve plesačice igraju uz istu pesmu jedna će da prati pozadinski ritam, dok će druga pratiti glavni instrument, jedna će ubaciti okrete dok će druga uz identičnu muziku odigrati šimi (vibracija), pri čemu će izvođenje obe osobe biti ispravno i za svaku pohvalu. One su jednostavno pratile različite sfere muzike, shodno emociji i asocijaciji koju je ta muzika izazvala u njima. Sklonost ka određenoj asocijaciji zavisi od sklopa ličnosti.
Nebrojeno puta mi se dogodilo da odgledam nastup plesačice koja izvanredno pleše, međutim, njen doživljaj i interpretacija muzike su meni strani, jer ja fundamentalno drugačje "čujem muziku", iako mi se njeno izvođenje izuzetno dopalo.
Zadatak svakog instruktora je da kroz improvizaciju i koreografiju nauči polaznice da čuju muziku. Svaka polaznica će usvojiti jedan segment unutrašnjeg doživljaja muzike od instruktora, dok će ostatak proisteći iz njenog sopstvenog karaktera i temperamenta.
Rezultat gorepomenutog teksta je osobenost tj. individualnost orijentalnog (trbušnog) plesa o kojoj svi toliko govore. Upravo tu leži lepota ovog plesa. Svaka osoba koja se bavi orijentalnim plesom ima priliku da izrazi sebe kroz muziku, jer muzika pokreće emocionalne procese koje naše telo prati kroz radost, sreću i ushićenje.
Dok posmatram šarenilo emocija i pokreta kod svojih polaznica, osećaj koji mi ispunjava grudni koš je neopisiv, a naziva se PONOS!

Autor: Inessa Šesterikov Milićević