Pozdrav za sve, pre nego što počnem sa tekstom moram prvo izraziti sopstveno oduševljenje i uzbuđenje zbog pisanja istog, posle pauze od više od tri godine pisanja imam blagu tremu, pozitivnu doduše.
Dakle, pretpostavljam da su svi već čuli za frazu ples no stress, ili plesom do zdravlja, ili nešto u sličnoj kombinaciji reči i termina, sa ciljem pokazivanja koliko je ples blagotvoran za ljudsko telo. Kako ples utiče na naše zdravlje i opšte stanje organizma, tj. našeg fizičkog tela, možete pročitati u tekstu ples i zdravlje na našem sajtu, iako je tema suviše obimna i složena, lepo su obuhvaćeni svi blagotvorni efekti plesa na naš organizam. U ovom tekstu ćemo se više osvrnuti na blagotovorno dejstvo plesa na našu psihu, mentalno stanje i kako nas to ples zapravo oslobađa od stresa.
Pre nego što uopšte odgovorimo na gorepostavljeno pitanje, moramo definisati pojam stresa. Šta je stres?
Iako je tema daleko komplikovanija potrudićemo se da damo jednostavan i sažet odgovor. Stres je svaka vanredna, neprilagođena i štetna reakcija organizma, koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj - stresor, a manifestuje se psiholiškom i telesnom patnjom (kardiovaskularne bolesti, astma, dijabetes, psorijaza, migrene, bolovi i stegnutost mišića, probavne smetnje, depresija). Ako sada izuzmemo stresne situacije u prirodi, dakle stresne situacije po životinje (čovek je sisar) u koje spadaju iznenadna buka, požar, zemljotres, prisustvo predatora, glad, žeđ, prekomerna hladnoća i toplota itd. i fokusiramo se na stresne faktore u savremenom, civilizovanom društvu, dolazimo do stresora kao što su pritisak na poslu/školi, rokovi, egzistencijalni problemi, konfliktne situacije, porodični problemi, agresija itd. Ono što je ključni element u definiciji stresa i stresora u savremenom društvu je unutrašnji doživljaj stresora kao ugrožavajućeg, dakle stresni faktori neoborivo postoje, ali time što smo mi neku situaciju prepoznali i označili kao stresnu, psihološki smo otvorili zeleno svetlo stresoru da napadne naš organizam bilo psihički, bilo fizički (izazivajući štetnu fiziološku reakciju na duže staze).
Strategije borbe protiv stresa su: eliminacija stresora (kao najbolji i najbži način, međutim u većini slučajeva nije u našoj moći da učinimo da stresni faktor nestane), promena perspektive (ugla gledanja) i promena reakcije iz nezdrave u zdravu (što je najdelotvorniji i dugoročno najefikasniji način borbe protiv stresa, kada se stresor ne može eliminisati, tada preostaje korenita promena lične filozofije kao najmoćnije i dugoročno najisplativije oruđe) i poslednja strategija se ogleda u ublažavanju reakcije na stres (relaksacija u vidu masaže, pronalaženja hobija, zdrav život, pravilna ishrana, dobar i kvalitetan san, dobra organizacija vremena itd). Prve dve strategije otklanjaju uzrok, dok poslednja strategija otklanja simptome. Ukoliko niste u mogućnosti da otklonite stresor u potpunosti, kombinacijom druge i treće strategije učinićete vaš život daleko kvalitetnijim, uspešnijim, obojenijim. Bićete ispunjeni i zadovoljni i primetićete kako se vaše reakcije i na druge stresore menjaju u vašu korist, bićete psihički stabilniji i sposobniji za život.
Sada ćemo se osvrunti na hemijsku ili fiziološku podlogu toga šta se zapravo dešava u našem organizmu kada smo pod stresom, a šta kada se osećamo srećno i zadovoljno, u najkraćim mogućim crtama. Popularni naziv "hormon stresa" se odnosi na glukokortikoid kortizol, hormon koji se proizvodi u kori nadbubrežne žlezde, u normalnim okolnostima nivo kortizola je najveći ujutru (pomaže nam da se probudimo), a najmanji uveče oko ponoći, kortizol smanjuje upale, reguliše krvni pritisak, podstiče na aktivnost. U stresnim situacijama nivo ovog hormona raste i pokreće oslobađanje aminokiselina iz mišića, glukoze iz jetre, i masnih kiselina iz masnog tkiva u krvotok. Na taj način telo može da pristupi ogromnim količinama energije veoma brzo kako bi se izborilo sa stresnom situacijom. Dugoročno povišenje nivoa kortizola usled konstantnog stresa dovodi do niza štetnih efekata po naš organizam (gojaznost, srčane bolesti i dijabetes, poremećen imuni sistem, gastrointestinalni problemi, anksioznost i depresija, nesanica i umor, starenje kože i bore, insulinska rezistencija kao jedna od bolesti savremenog doba). Nivo kortizola tokom godina raste, tako da je kortizol zapravo i jedan od uzročnika starenja organizma. Starenje niti možemo niti je potrebno da zaustavimo, ali možemo uticati na smanjenje nivoa kortizola čime ćemo maksimalno sačuvati naše zdravlje što je duže moguće, pored drugih taktika kako smanjiti nivo kortizola o kojima će kasnije biti reči, evo jednog banalnog saveta koji svako može sebi da priušti, prestanite da pijete kafu!
Sa druge strane, popularni naziv "hormoni sreće" se odnose na serotonin i endorfin, neurotransmitere koji se stvaraju u mozgu. Serotonin se stvara u mozgu ali se veliki deo ovog hormona nalazi u drugim telesnim organima, reguliše rad moždanih centara koji su zaduženi za raspoloženje, pamćenje, socijalno ponašanje, seksualnu želju, radnu sposobnost, koncentraciju. Nedostatak serotonina ćesto dovodi do depresije, tromosti i pada opšteg raspoloženja. Sa druge strane kada ga ima dovoljno osećamo se prijatno, zadovoljno i srećno. Serotonin se luči konstantno.
Iako se endorfin svrstava u hormon sreće, ovaj hormon je zapravo više hormon stresa. Luči se po potrebi u hipotalamusu mozga, u veoma prijatnim ili veoma neprijatnim situacijama, smanjuje bol i omogućava nam izdržljivost u ekstremnim situacijama, daje nam snagu dok ne prođe opasnost, takođe ima i euforičan efekat. Njegovo dejstvo upoređuju sa veoma jakim opijatima, tipa morfijum, opijum, heroin. Kada izazovemo lučenje endorfina osećamo se vedro, snažno, radosno, lepo. Dok nam kortizol obezbeđuje izvor energije tokom stresa, endorfin nas čuva od bola i omogućava nam da izdržimo nešto što nikad ne bismo mogli u normalnim okolnostima. Za razliku od kortizola čije je prisustvo u povećanim količinama štetno na duže staze, povremeni skok serotonina i endorfina ima niz blagotvornih efekata po organizam. Ne samo što se osećamo dobro i srećno već smo aktivniji, povećane su nam umne sposobnosti i koncentracija, pokreću se kreativni procesi u mozgu, jačamo srce, imuni sistem i celokupni organizam itd. Endorfin se luči po potrebi.
Dakle, utvrdili smo da povremeni skokovi endorfina i serotonina imaju blagotvoran uticaj na naš organizam, pozitivno utiču na naše rapoloženje i čine da se osećamo bolje i ispunjenije. Neke od svakednevnih taktika koje možemo primeniti da podignemo nivo ovih neurotransmitera su kretanje (bavljenje sportom), konzumirajte čokoladu, ubacite ljutu papričicu u salatu, smejte se, meditirajte, zamišljajte da ste na nekom lepom mestu, zaljubite se, igrajte se sa decom, pevajte, slušajte muziku i naravno plešite!!! Bitno je napomenuti da ne treba preterivati ni u jednoj od navedenih taktika, npr. konzumiranje čokolade se odnosi na 1-2 kockice dnevno itd. Sem konzumiranja ljutog koji izaziva lučenje endorfina kako bi se zaštitili od ljutine, sve navedene taktike se baziraju na izazivanju lepih emocija u nama, dakle prvo se javi osećaj prijatnosti usled navedene aktivnosti, a potom lučenje hormona, koji pokreću niz hemijskih i fizioloških reakcija povratnih sprega u našem organizmu, da bi se na kraju svih tih procesa pojavili osećaji ispunjenosti, sreće, radosti, osećaj kako sve možemo, kako je život lep!
Ples je aktivnost koja obuhvata motorni, auditorni i vizuelni stimulus. Motorni jer se krećemo i fizički smo aktivni, u toku treninga vršimo pritisak na naše mišiće i tetive te se podstiče lučenje endorfina, auditorni jer muzika svakako budi neka osećanja u nama, ukoliko volimo neku pesmu to predstavlja pozitivan stimulus na naš endokrini sistem, vizuelni jer pod uticajem muzike se mogu stvarati slike u našem umu kao asocijacija na dotičnu muziku. Na primer, orijentalna muzika će vas podstaći da se zamislite kao senzualna plesačica u prelepom kostimu koja pleše na mesečini, zar to nije lepo?!
Kao što smo videli, ples objedinjuje nekoliko pozitivnih stimulusa na naš endokrini sistem i izaziva nam lučenje hormona sreće, jedan sat plesa može izazvati da se pod uticajem ovih hormona osećamo lepo, ispunjeno, srećno i zadovoljno i do nekoliko sati, što je sasvim dovoljno da anuliramo sve osećaje potištenosti, tuge, beznađa, depresije, nedostatka volje ili bilo čega što nas je stresiralo tog dana i učinilo da se osećamo loše. Odlaskom na ples nećemo učiniti da problem nestane, već ćemo "istresti" sve što nas je mučilo i problem sagledati puni elana, iz drugog ugla, shvatićemo da to baš i nije toliko strašno kao što se na prvi pogled učinilo, a i ako jeste lakše i trezvenije ćemo pronaći rešenje. Čim pronađemo rešenje ili radimo na rešavanju nekog problema nastupaju osećaji mira i spokoja, strah nestaje i smiruju se svi fiziološki mehanizmi koji stvaraju stresno stanje unutar organizma. Redovnim pohađanjem časova plesa ćete se osećati bolje u svakodnevnom životu na duže staze, bićete vedriji i raspoloženiji, vaš život ćete učiniti kvalitetnijim, a samim tim i život vaših bližnjih.
Kako smo već naveli, od povremenog skoka hormona sreće smo aktivniji, povećane su nam umne sposobnosti, pokreću se kreativni procesu u mozgu, što sa druge strane otvara put ka učenju, svako novo učenje je moždani trening, kad god naučimo nešto novo, bez obzira u kom smo životnom dobu, to se pozitivno odražava na naše mentalno zdravlje i takođe nam pojačava umne sposobnosti, poboljšava koncentraciju i percepciju. Na orijentalnom plesu se uči veoma mnogo stvari, učimo mnogo novih koraka, tj. mnogo novih načina kako da pomerimo naše telo u prostoru, učimo da budemo svesni prostora oko sebe i našeg tela (i delova tela) u njemu. Učimo kako da koristimo prostor oko sebe, šta je zapravo levo, desno, napred i nazad. Učimo kako da održavamo ravnotežu veoma dugo, a da pri tom budemo elegantni. Otkrivamo kako se naše telo ponaša prilikom zadavanja neke komande, da li nas sluša i koliko, upoznajemo sebe iz jedne potpuno druge perspektive. Učimo kako da kontorlišemo svoje telo potpuno svesno. Učimo da slušamo! Učimo da korake koje smo naučili nekako uglavimo u muziku koju smo naučili da slušamo, a da to bude korektno i prema koracima i prema muzici. Učimo koja muzika iziskuje koje korake, a koje korake ne treba upotrebiti u tom trenutku. Učimo da budemo strpljivi i uporni, istrajni i opet uporni!
Jednom rečju treniramo svoj mozak, zadajemo mu nekoliko zadataka istovremeno, pokrenuti deo tela tako da bude potpuno iskontrolisano, zapamtiti proces i ponoviti, u isto vreme slušamo muziku i vezujemo korake za muziku, a sa druge strane radimo vežbe i zabavljamo se. Posle dovoljnog broja ponavljanja i upornog vežbanja vaš mozak će formirati zaseban odeljak vezan za trbušni ples koji će se stalno proširivati i obogaćivati. Sad dolazimo do trenutka kada ćete biti u stanju da iz tog parčenceta koristite stečeno znanje, dakle da koristite naučene korake uz muziku koja vam budi emocije, doslovce moći ćete da otplešete ono što osećate, i da se na taj način potpuno emotivno rasteretite, da sve isterate napolje, na sceni ili potpuno sami u vašoj sobi, svejedno je, ono što je bitno je da ćete se osećati oslobođeno, ono što je takođe interesantno da kada se tako unesete u muziku i ispoljite emocije nakon toga se osećate moćno i snažno za sve, za život! Dakle ples je stvarno antistres, budite ubeđeni u to!
Kad se smanji opšti nivo stresa, čuva se zdravlje, smanjuje se rizik od demencije u kasnijim godinama, duže se ostaje mladolik, možete uz odgovarajuću ishranu lakše regulisati telesnu težinu, bićete manje stidljivi, a više nasmejani, otvoreniji, komunikativniji. Oslobodićete se i od toga šta drugi misle, jer kad ste srećni i osećate se lepo zar je bitno šta misli okruženje? Kada napredujete toliko da možete da osmislite sopstvenu koreografiju, tu tek sreći nema kraja, sada ste stvorili nešto samo vaše, što je lepo, izrazili ste sebe na jednom drugom nivou, pokrenuli ste procese spajanja poznatog i stvaranja novog, u vašem umu, tada nastupa osećanje istinske ushićenosti, detinje radosti. Kad ste poslednji put bili ushićeni kao dete? Tapšali rukama i cupkali u mestu? Odrasli često zaborave kako je to! Radujte se i plešite, plešite...
Mislim da sam uspela da makar malo dočaram i objasnim zašto je ples dobra antistres terapija, sada je samo na vama da pomognete sebi! Oslobodite se svih strahova, predrasuda, da li ćete umeti, nećete da dođete sami, trebaju vam drugarice, ostavite sve i samo krenite! Nemate šta da izgubite, na dobitku ste uveravam vas! Šta ćete dobiti i na koji način, otkrićete sami, pored emotivnog dobitka i svega o čemu sam pisala, koliko sam samo divnih ljudi upoznala baveći se plesom. Izaberite muziku koja vam najviše odgovara i idite na taj ples, ukoliko vas privlači orijentalna muzika, očekujemo vas i veoma se radujemo svemu novom što nam život donosi!
Dobro nam došle drage dame, šaljemo vam ljubav, Vaša Aruena.

Autor: Inessa Šesterikov Milićević