Definicija koreografije sa aspekta instruktora glasi: koreografija je svaka muzička numera osmišljena od strane instruktora čiji je redosled koraka ustanovljen i precizno izbrojan. Koreografija predstavlja rekapitulaciju svih koraka, kombinacija ili plesnog stila koji su se obrađivali u skorijem vremenskom periodu. U zavisnosti od nivoa grupe koreografija može da se radi od nekoliko pa do desetak termina. Za vreme jedne plesne sezone obično se urade pet do šest koreografija.
Karakteristika koreografije je da su konstrukcije kombinacija kompleksnije u odnosu na improvizaciju, kao i da ne moraju nužno biti simetrične, jer je cilj da se polaznice malo potrude kako bi je naučile.
Instruktor obično tada ubaci u kombinaciju sa časa neki detalj koji nije do tada rađen ili istu odigra na malo drugačiji način. Ovakvim pristupom se polaznicama ne dozvoljava da se opuste, već uvek moraju da razmišljaju trenirajući svoj mozak i konstanto napredujući.
Kada plešu pred publikom polaznice će uvek radije izvoditi grupnu koreografiju nego solo tačku ili improvizaciju, prvenstveno zato što se u grupi osećaju sigurnije, a takođe i zato što imaju priliku da istu vežbaju kod kuće.
Pri izvođenju grupne koreografije instruktor ima zadatak da ne samo nauči polaznice koreografiju, već i da ih sinhronizuje. Sinhronizacija je važnija čak i od dobre tehnike izvođenja svake polaznice ponaosob. Grupne koreografije gde su polaznice sinhronizovane uvek bolje izgleda od iste gde polaznice možda tehnički bolje izvode korake, ali nisu sinhronizovane. Sa aspekta publike i mala greška u grupnom nastupu upada u oči.
Definicija koreografije sa aspekta izvođača (osobe koja pleše za publiku): koreografija je svaka muzička numera unapred osmišljena od strane plesačice za čije se izvođenje pripremala i intelektualno i duhovno i mentalno.
Cilj ovako osmišljene koreografije je da kada svaki put stvaramo novu ubacimo neku inovaciju, koju do tada nismo izvodili, jer koja je svrha ako osmišljavamo koreografije na stalno isti način. Nove ideje možemo usvojiti putem snimaka sa interneta, posećivanjem radionica ili jednostavno možemo izmisliti nešto novo putem sopstvene kreativnosti. Treći vid osmišljavanja je veoma težak i zahtevan i plesačica koja je u stanju da stvara koreografije na ovakav način je na izuzetno naprednom nivou.
Kada plesačica izvodi koreografiju pred publikom ona je sigurna u sebe, ne mora da improvizuje i strahuje da će ostati bez ideja. Sigurna u svaki korak osvaja publiku svojim nastupom, pri čemu je uvek bolje kada plesačica izvodi sopstvenu koreografiju, a ne koreografiju koju je npr. naučila na seminaru (ili ako izvodi koreografiju sa seminara poželjno je da je prilagodi prema sebi) jer kako je ista proistekla iz nje same, nijedna druga koreografija joj ne stoji bolje, dok je izvodi oseća se opušteno jer je to upravo ono što ona čuje.
Koreografija je, možda na prvi pogled, impresivnija od improvizacije, međutim, ograničava broj mogućih izbora prilikom izvođenja. Koreografija nam pruža izvesnu sigurnost koju improvizacija ne pruža, međutim kroz improvizaciju smo slobodni da ispratimo emociju koju smo osetili do kraja i bez stega.
Improvizujte, možda se i sami iznenadite eksplozijom emocija koja vas preplavljuje!
U našoj plesnoj školi polaznice su u stanju da osmisle svoje prve koreografije već posle tri, četiri ili pet meseci pohađanja časova.
Ovde možete pogledati tekst o tome kako sami da osmislite koreografiju.

Autor: Inessa Šesterikov Milićević