Polazak na ovaj ples i prva godina učenja je za mene bila poprilično izazovna: gomila nepoznatih žena, svi nešto ćaskaju u svlačionici, jedino ja stalno ćutim, prinuđena sam da gledam sebe i sve svoje nesavršenosti u ogledalu, izgledam sebi smešno dok pokušavam da izvedem pokrete potpuno nepoznate mom telu, stalno mi se javljaju misli da treba da odustanem jer nisam dovoljno dobra... Sećam se i prvog nastupa na sceni sa grupom (OFF 2023). Osećala sam se užasno, izloženo, ogoljeno, apsurdno (dok plešem razmišljam šta ću ja uopšte ovde!?). A onda sam se u jednom momentu samo prepustila magiji. Ovaj ples mi je doneo ono pravo samopouzdanje uz koje mogu da uvidim sopstvenu lepotu, ali i da se iskreno divim tuđoj lepoti. Fizičke pozitivne promene su očigledne, poboljšano mi je držanje, telo mi je fleksibilnije, zategnutije, prokrvljenije, i to je divno, ali je još divnije što me je ovaj ples doveo do potpunog samoprihvatanja i ljubavi prema svom telu kakvo god da je. Ples mi je produbio i moju veliku ljubav prema muzici. Od malena je moj oblik umetničkog izražavanja sviranje, ali ples je nešto još bolje! Jedino kroz ples mogu da zapravo u potpunosti osetim muziku i uživam u njoj, da se prepustim trenutku i postojim u sadašnjosti. Ples mi je pomogao i u procesu rešavanja nekih trauma iz prošlosti. Tu ne bih umela rečima da objasnim šta se stvarno dogodilo i kako, zato što to rešavanje unutrašnjih konflikta nije ni bilo na misaonom nivou, već telesnom. Znam samo da je ples imao važnu ulogu u tome da neke stvari prihvatim i pustim da odu. Ples mi smanjuje i anksioznost, čini me manje napetom, uliva mi unutrašnji mir. Nekad na poslu kad me sve nervira, dovoljno mi je da samo u glavi nešto otplešem i sve ponovo bude okej. Ovaj ples mi je pre svega doneo neku unutrašnju radost življenja koja mi ulepšava svaki aspekt života. Osećam da sazrevam uz ovaj ples, povezujem se sa sopstvenim telom, osvešćujem svoju ženstvenost i spoznajem buduću majku u sebi. Fascinirana sam time koliko je ovaj ples dubok i koliko još imam da učim. Nakon skoro 4 godine učenja, osećam se kao da sam tek na početku, ali to me ne frustrira, već se radujem daljem procesu. Eto sad sam se raspisala kao da je pismeni iz srpskog. Samo sam htela da ti kažem hvala na svemu i drago mi je što je Aruena deo mog života.

Inessa, ja bih podelila da mi je ples bio jako važan u jednom kriznom periodu života, kada su me životne okolnosti vukle na dole. Osećam da bi otišlo mnogo dublje da tada nisam odlučila da pomognem i sebi, a ples mi je tu bio ogroman oslonac. Godinama sam ga volela, istraživala, uživala u muzici i kulturi orijentalnog plesa, ali nikako da krenem na časove. Sad shvatam da to nije bilo samo odlaganje časova, već način na koji sam uopšte odlagala sopstvene potrebe. I to mi je donelo važnu životnu lekciju. Da sam krenula ranije, možda to ne bih ni osvestila. Ples mi je pomogao i u prihvatanju svog tela, otvorio me za nove ljude, izražavanje emocija... I dalje mi donosi osećaj prisutnosti i kontakt sa sobom.

Meni je ples izuzetno pomogao sa prevazilaženjem anoreksije. Ja sam u svojim ranim dvadesetima imala anoreksiju i koliko god da sam se fizički iz nje izvukla ostale su mentalne posledice gde bih gledala na svoje telo na jako odvratan način. Oduvek sam volela trbušni ples ali je taj odvratan pogled na telo bio jedan od razloga sto sam tako kasno uopšte i krenula. Kada sam počela da plešem i kako sam postajala bolja u tim pokretima, počela sam i na svoje telo da gledam drugačije - shvatala sam da je sposobno da proizvede lepotu i umetnost kojoj sam se oduvek divila. Iako sam još daleko na svom putu (i sto se tiče potpunog prevazilaženja anoreksije i naravno učenja plesa jer sam tek početnik), znam da je ples možda najviše uticao na mir u glavi što se tiče mog mišljenja o svom telu. Sada sam najteža što sam ikad bila i dalje svoje telo smatram lepim što je pre 5 godina bilo apsolutno nezamislivo. Jako sam zahvalna na tome jer to ne bi bilo moguće bez tebe i divne grupe žena s kojom igram.

Ne znam da li se moje mišljenje važi jer sam tek 3 meseca ali... Toliko mi je pomoglo u raznim aspektima... Kao neko sa problemima tipa smrznuto rame, palo stopalo i dupla diskushernija ja sebe i svoje telo ne prepoznajem koliko postaje gipko i mekano. Proces ozdravljenja je počeo i sve je osetniji. Ništa manje važno je zalečenje duše gde je možda taj proces i brži... Toliko sam srećna i nasmejana i radosna i jedva čekam svaki naš čas gde umor i bol prosto nestanu... Verujte, dešava se da stojim na stanici, čekam prevoz i uhvatim sebe da pevušim ritam i vežbam šimi. Ceo život sam ovo želela i nikako, ali valjda je trebalo da sretnem Vas... Upoznala sam predivne devojke, a Vi ste mi zvezda vodilja koja me je prevrnula naopačke i izvukla najbolju verziju mene na svetlo dana... Zagrljaj.

Ono što bih izdvojila kao jedan od benefita plesa je okretanje sebi i građenje ljubavi prema sebi, u moru dnevnih obaveza, taj deo dana dok plešem osećam da sam samo svoja, i sebi dovoljna jer radim nešto lepo za sebe.

Pozitivan uticaj plesa na mene: Plesom se bavim već dve godine. I čak mi razdaljina od Zemuna do Vuka ne predstavlja problem jer se lepo osećam dok plešem, a u stvari srećan život je skup lepih osećaja, a tome svi težimo, zar ne... Najbitnije što mi je ples doneo je da sam postepeno bez ikakve namere postala sama sebi ženstvenija, a i drugima. Osećaj fluidnosti, prisutnosti u trenutku je zamenio uverenje da sve moram sama i sada i odmah, prosto sam se prepustila onom osećaju koji mi donosi ples, osećaju da je sve dobro. Sem toga, ples je u moj život doneo nova poznanstva sa divnim devojkama, a sa nekima se družim i van časova plesa.

Mislim da generalno svaki vid plesa, joge, meditacije, bilo koji vid fizičkog osvešćivanja tela ima određenu svrhu na nekom energetskom planu. A konkretno kod trbušnog plesa osećam neko buđenje centralne ženske energije. Osećam se prizemljenije, čvršće na nogama i nekako sam pokušavala da tu energiju pronađem i centralizujem u sebi, u ramenima, grudima, stomaku, karlici i stopalima (po meni dosta bitnim tačkama ženskog tela). I to osećam i trudim se da osećam i tokom plesa, a i u svakodnevnici. Dosta su mi pomogli vaši časovi da te stvari osvestim, mada nisam to još uvek uspela da upotpunosti ostvarim/oslobodim, ali sigurna sam da i to dolazi vremenom i sa daljim napretkom i vežbom kroz ples. Hvala za svaki Vaš čas.

Pomoglo mi je da se osetim ponovo kao žena i lepše se osećam. I naravno, koleno me ne boli. Hvala za sve i jedva čekam septembar.