Definicija improvizacije sa aspekta instruktora glasi: improvizacija predstavlja svaku muzičku numeru, osmišljenu od strane instruktora, čiji redosled koraka nije ustanovljen. Obično poseduje delove koji su na neki način muzički akcentovani (karakteristični ritam koji se uvek isto prati ili upečatljiva promena ritma). Ovi delovi predstavljaju obeleživače ili markere date pesme, jer ih instruktor igra na uvek isti način, i čine njen kostur ili osnovicu.
Sa druge strane, delovi čiji se ritam po pravilu prati talasastim ili vibratornim koracima predstavljaju upravo one delove koji daju smisao improvizaciji. Redosled koraka je promenljiv, instruktor taj deo svaki put drugačije odigra tokom časa, pri tome vodeći računa da jednu pesmu koja se obrađuje odigra na manje ili više sličan način. Nakon nekoliko ponavljanja iste polaznice su u stanju da je i same interpretiraju.
Kroz improvizaciju na času polaznice prvenstveno vežbaju tehniku izvođenja koraka koja se prethodno radila bez muzike kroz objašnjenje i brojanje. Takođe, uče kako da "slušaju muziku", kako da je podele na celine i svaku isprate na pravilan način.
Za razliku od koreografije, koja može, a i ne mora biti simetrična, improvizacija sa časa je uvek simetrična. To znači da ako je urađena jedna kombinacija koraka na npr. levu stranu, ta ista kombinacija koraka se radi i na desnu stranu. Kombinacije se sastoje uglavnom od parnog broja koraka (najčešće dva ili četiri), a ređe od neparnog broja koraka. Na taj način polaznice mogu da isprate improvizaciju, a da ne greše mnogo jer je sve logično.
Polaznice napreduju kroz improvizaciju, dok kroz koreografiju utvrđuju stečeno znanje za dotični plesni nivo.
Definicija improvizacije sa aspekta izvođača (osobe koja pleše za publiku): improvizacija predstavlja svaku muzičku numeru koju plesačica spontano osmišljava u trenutku izvođenja tj. plesanja.
Ovakva vrsta improvizacije zahteva i plesni i scensko iskustvo, kao i izvesnu opuštenost u odnosu na publiku, kako bi plesačica mogla trezveno da razmišlja dok pleše. Interval u kom plesačica osmišljava kombinacije unapred je reda veličine nekoliko sekundi, zbog čega ona koristi samo već utvrđeno znanje i kombinacije, jer nema vremena da osmišljava nešto potpuno novo.
Ovakvo izvođenje uglavnom nije previše kompleksno, međutim, ako je plesačica ostvarila komunikaciju sa publikom njena harizma i talenat dolaze do izražaja, te izaziva oduševljenje i aplauz. Ono što je važno prilikom izvođenja ovakvih tačaka jeste da je plesačica već upoznata sa pesmom uz koju pleše, kako bi mogla pravilno da isprati sve prelaze.
Kroz improvizaciju sa časa polaznice uče kako da same improvizuju bez pomoći instruktora. U našoj plesnoj školi polaznice su u stanju da improvizuju posle pet do šest meseci, koristeći do tada obrađene korake, a po uzoru na improvizacije sa časa.

Autor: Inessa Šesterikov Milićević