Pravljenje i osmišljavanje sopstvene koreografije zahteva ogromno mentalno angažovanje i koncentraciju i nije nimalo lak zadatak za plesača, pogotovo ako ste početnik. Razlog pomenute težine je u tome što ceo ovaj proces zahteva veliku posvećenost, kao i kreativnost i inovativnost osobe, koja koreografiju osmišljava. Vrlo često od svojih polaznica čujem, kada im predložim da same nešto osmisle i odigraju, sledeće reči: "Ja to ne mogu, ja nisam kreativna osoba, nikad neću smisliti nešto..."
Nisam mogla a da se ne zapitam, zbog čega moj predlog nailazi na u većini slučajeva odbojnost i na neki način negativnu reakciju. Vrlo retko se neko obraduje i kaže da će pripremiti nešto. Jer, zapitajte se, zašto pohađate časove ako ne da biste mogli da osmislite i odigrate nešto svoje? Grupni nastupi, koncerti, druženje na časovima i van njih imaju svoje draži i lepe trenutke, ali pravljenje sopstvene koreografije vam pruža mogućnost da izrazite sebe i svoju ličnost na zaista jedinstven način, pružiće vam satisfakciju koja se ne može rečima opisati, morate to da osetite!
Prva barijera je strah od toga da to što smislite jednostavno neće biti dovoljno dobro, dok je drugi razlog prosto i jednostavno lenjost (ili kako obično kažete: "Ja nemam vremena za to, mnogo radim. Nemam prostora kod kuće za vežbanje, nemam gde da plešem!"). Naravno, razumljivo je da ako mnogo radite ili učite imate malo slobodnog vremena, ali nije vam potrebno po dvanaest sati, pet dana bez prestanka da biste osmislili tri minuta pesme, kao što vam nije potrebno ni sto kvadratnih metara brisanog prostora da biste vežbali u svojoj sobi. Verujte mi, dovoljno je da izdvojite dva do tri sata jednog nedeljnog popodneva i dva kvadratna metra prostora, da biste sproveli u delo svoju zamisao. Samo je pitanje da li ste i koliko motivisani i voljni da se potrudite, jer ako već slušate muziku za svoju dušu, pravljenje koreografije može vam doći pride kao osveženje, dok pijuckate kafu posle ručka.
Prvi gorepomenuti razlog možete slobodno da zanemarite, jer ukoliko ste polaznik još uvek ste u fazi učenja i plesnog formiranja i sve što osmislite je sigurno dovoljno dobro i više od toga i garantujem da će svaki instruktor i drugarice iz grupe sa zadovoljstvom pogledati šta se vi to smućkali u svom kotliću. Dalje, ni slučajno nemojte pokušavati da parirate (bar ne u početku) koreografijama svog instruktora ili drugarica iz starijih grupa, jer ćete se obeshrabriti i odustati pre nego što ste počeli. Jednostavno se opustite i pustite da vas muzika ponese!
Dakle, pošto smo se rešili svih negativnih razloga i izgovora i pošto smo rešeni da napravimo svoje malo remek delo, evo nekoliko saveta i smernica kako tome da pristupite, sa moje tačke gledišta.
Sam proces stvaranja konkretne koreografije ima nekoliko razvojnih stupnjeva, koji se opet razlikuju u zavisnosti na kom se plesnom nivou nalazi osoba koja je stvara. Veoma je bitno da li ste početnik, napredni učenik ili instruktor. Pa tako razlikujemo idejnu fazu, kreativnu fazu i završnu fazu.
Idejna ili početna faza je uglavnom ista za svaki plesni nivo i sastoji se zapravo od inicijalnog impulsa koji formira ideju u našem umu na konkretnu pesmu. Drugim rečima, to znači da nam se javlja misao: "To je ta pesma, to je moja pesma!" Dakle, u ovoj fazi mi vršimo odabir pesme, pri čemu je veoma važno da izaberete pesmu koja vam pokreće emotivne procese i reakcije i koja vas doslovce "dira u srce". Takođe, za ovu fazu je karakteristično da već nakon prva dva slušanja vi već znate šta ćete plesati u određenim delovima, jednostavno TI plesni koraci se savršeno uklapaju u TE delove pesme i tu je kraj diskusije. Naravno ovo podrazumeva da ćemo koristiti već naučene korake i kombinacije, što je i razumljivo jer kombinujemo elemente "na prvu loptu" i teško da tada možemo da ubacimo nešto potpuno novo. Na kraju idejne faze smo dobili "kostur" ili temelj naše buduće koroegrafije. Ukoliko ste instruktor ovo se malo komplikuje, jer pored solo koreografija za sebe, instruktor osmišljava i koreografije za grupu, međutim ovom prilikom ćemo se fokusirati na to kako osmisliti koreografiju ukoliko ste učenik.
Kreativna faza, kao što i sam naziv govori, predstavlja upravo povezivanje osmišljenih elemenata iz prethodne faze ili "popunjavanje rupa" prethodno načinjenog kostura. Popularni termin "rupe" se odnosi na one delove pesme koji u nama nisu izazvali apsolutno nikakvu asocijaciju u smislu kombinacija koraka, prilikom prvih nekoliko slušanja, ili jesu ali je to sve haotično i bez nekog reda i poretka. Da bismo osmislili ove delove potrebno je da se malo potrudimo i tu se nalazi kritična tačka, gde većina polaznica odustane, a da pri tom nisu razmislile ni pet minuta o mogućim kombinacijama. Takođe, upravo ova faza se razlikuje u zavisnosti od plesnog nivoa stvaraoca. Početnice će ovu fazu popuniti uglavnom već poznatim elementima, najčešće sa časova, jer su to radile i u te korake su već sigurne. Na koji način će iskombinovati elemente zavisi od toga kako "čuju muziku". Učenice na srednjem i naprednom nivou se uglavnom neće zadovoljiti samo elementima sa časova, već će pogledati neki video sa YouTube-a ili DVD-a, a pošto su na već dovoljno visokom nivou da mogu same da "skinu" pokret, korak ili kombinaciju bez objašnjavanja, na ovaj način će obogatiti svoje plesno znanje novim idejama i tako će podstaći sopstveni plesni napredak.
Instruktori i veoma napredne učenice će pored novih ideja, koje se mogu naći na internetu na prethodno opisan način, biti u stanju da osmisle nešto svoje i potpuno novo, bez prethodnog gledanja "kako je to otplesao neko drugi". Ovakav vid kreativnosti je najteže dosegnuti, a takođe, plesači najređe pribegavaju ovakvom osmišljavanju, jer zahteva užasno mentalno i emotivno angažovanje. Ovakva vrsta kreativnosti je ono što nazivamo istinska inspiracija i praćena je zapadanjem stvaraoca u stanje bezvremenosti i nesvesnosti spoljašnjeg sveta, preznojavanjem, crvenilom u obrazima i ubrzanim disanjem (ili je bar tako u mom slučaju). Na kraju ove faze osoba je kompletno iscrpljena i mentalno i emotivno i fizički, sa jedne strane se oseća kao "izduvan balon", dok sa druge ima jaku senzaciju ogromne ispunjenosti, zadovoljstva i bezuslovne sreće, ljubavi i povezanosti sa univerzumom. Ovakve senzacije su potpuno razumljive obzirom da svi znamo koliko je teško smisliti nešto što već nije smišljeno i naravno da smo puni zadovoljstva i satisfakcije.
Bilo da ste početnik, napredni učenik ili instruktor kreativna faza uvek donosi plesni napredak za stvaraoca (naravno ukoliko se trudite da ubacite nove elemente, ukoliko ne, vi možete stvarati nove koreografije sa uvek istim kombinacijama, ali tada ne napredujete jer onda svaka vaša koreografija izgleda manje više slično i to, po mom mišljenu, nema neku poentu). Takođe, ono što je izuzetno važno, ova faza utiče na razvoj vašeg sopstvenog plesnog stila! Kako? U početku ćete povezivati elemente koracima sa časova ali na sopstveni način, što vas već u samom startu čini jedinstvenim i različitim od vašeg instruktora. Dalje, kad uzimate elemente sa interneta, uklapaćete ih ali ćete ih prethodno modifikovati (vrlo često nesvesno) i prilagoditi sebi i svom telu, jer ste već razvili svoj stil kad ste bili početnik, osmišljavajući pesme na goreopisan način. Ukoliko ste zaista u stanju da osmislite nešto potpuno novo, vremenom ćete razviti sopstveni stil po kome ćete biti prepoznatljivi.
Završna faza ne mora uvek biti prisutna, ukoliko imamo veliku inspiraciju možemo celu koreografiju završiti u jednom dahu u toku kreativne faze, međutim, može se desiti da za neke delove pesme jednostavno nemamo nikakvu ideju ma koliko se trudili. U tom slučaju, moj savet je da pustite koreografiju da vam se slegne i da pokušate neki drugi put da je završite, jer su to vrlo često jako mali segmenti pesme, ideja za te delove uglavnom dođe nenadano, ali posle kraćeg odmora, jer morate pružiti priliku mozgu da preradi informacije i stavi ih na svoje mesto.
Pravljenje koreografije ne mora uvek izgledati kako je opisano, nekada možete osmisliti pesmu od početka do kraja bez prethodnog preskakanja i povezivanja, sve zavisi od toga koliko ste inspirisani, koliko dobro poznajete pesmu, koliko dugo je od ranije slušate itd.
Ono što takođe želim da naglasim je da, iako sad ovo zvuči veoma složeno, osmišljavanje koreografija je takođe trening kao i sve drugo, u smislu da vam garantujem da će svaka vaša sledeća koreografija neminovno biti bolja od prethodne, sve zavisi od toga koliko se potrudite. U početku će vam biti teško da uklopite i četiri najbanalnija koraka, a kasnije ćete sa lakoćom osmišljavati mnogo zahtevnije pesme.
Dakle, čak i ukoliko niste toliko motivisani ili fascinirani orijentalnim plesom, već dolazite na časove čisto rekreativno, toplo vam preporučujem da se oprobate u ovoj mentalnoj aktivnosti. Probudite svoj mozak, naterajte ga na rad, kreativni procesi u vašem umu će se sigurno odraziti i na vaše telo, ovo govorim iz ličnog iskustva. Osećaćete se svežije, lepše i zdravije, bićete orniji za rad i za život uopšte. Pokrenućete u sebi stvaralačku energiju, koja će se preneti i na vaš život. Bolje ćete pamtiti, bićete pametniji, bićete svesniji prostora oko sebe, izoštrićete čula, jednom rečju probudićete se!

Autor: Inessa Šesterikov Milićević