Arabeska u orijentalnom (trbušnom) plesu predstavlja korak kretnje preuzet iz baleta. Arabeska je jedan od najzastupljenijih koraka u orijentalnom (trbušnom) plesu. Sastoji se iz tri koraka pri čemu prva dva koraka predstavljaju obično koračanje dok je treći arabeska, kada plesačica zauzima pozu karakterističnu za pomenuti korak. Poza najpribližnije podseća na figuru laste, koju smo učili na fizičkom vaspitanju kad smo bili mali. Arabeska je korak kretnje i omogućava izvođaču da se kreće po sceni u sekvencama od po tri koraka. Arabeska se može izvoditi u svim smerovima, počev od izvođenja u mestu, preko izvođenja u stranu, u napred, u nazad i u krug. Iako je ovaj korak zadržao svoje originalno ime, orijentalna arabeska se veoma razlikuje od arabeske u baletu i ono što je izuzetno interesantno je razvoj i promena ovog koraka počev od njegove infiltracije u klasični egipatski stil do onoga što danas nazivamo "beledi" arabeska.
Istorijski gledano, arabeska je uvedena u orijentalni (trbušni) ples tokom zlatnog doba ovog plesa, verovatno od strane Badie Masabni ili Mahmuda Rede, a koji su je preuzeli iz ruskog baleta. Arabeska je najzastupljenija u klasičnom egipatskom stilu i dan danas predstavlja zaštitni znak ovog plesnog stila, pogotovo u instrumentalnim pesmama (orijentalna rutina), te ćemo je iz tog razloga zvati "klasična arabeska" dalje u tekstu.
Klasična arabeska je najviše zadržala osobine baletske arabeske, izvodi se na prstima sa visoko podignutom drugom nogom, krasi je elegancija i gracioznost, uglavnom je propraćena i određenim položajem ruku koji naglašavaju pomenutu gracioznost. Kako je profesor Kaled Mahmud govorio jednom prilikom na radionici: "Da biste pravilno izveli ovu arabesku najbitniji je stav tela, prava leđa, podignuta brada, pogled napred". Klasicna arabeska se najčešće izvodi u kombinaciji sa raznim okretima, trokoracima i uopšte svim koracima kretnje, predstavlja takođe, odličan korak u "popunjavanju rupa", drugim rečima, ukoliko vam ne pada na pamet nijedna kombinacija arabeska je odličan izbor za povezivanje kombinacija pre i posle "rupe", naravno ukoliko nam muzika to dozvoljava. Može biti obogaćena raznim akcentima kao što su drop, osmica, šimi, različita njihanja i krugovi. Klasična arabeska se, takođe koristi, pri izvođenju plesa sa velom, krilima kao i svim fantazi rekvizitima.
Kako je arabeska postajala sve češći korak u celokupnom orijentalnom (trbušnom) plesu, njena primena je podrazumevala i velike promene i prilagođavanja senzibilitetu plesnog stila u okviru kog se izvodi. Tako je u modernom egipatskom popu prerasla u skakutav trzaj ili pružanje potkolenice, u eskandaraniju biva propraćena koketnom mimikom izvođača udaljavajući se od svoje primarne elegancije i postajući neobavezan i razigran korak, dok najveće promene pretrpljuje prilikom izvođenja u saiidi ili beledi stilu. Prilikom izvođenja folklornih stilova arabeska se toliko menja da postaje blagi poskok na peti, pri čemu je druga noga savijena u kolenu (više ili manje) i naziva se "beledi" arabeska (prema rečima profesora Kaleda Mahmuda), ovakva arabeska se korisiti i u saidiju, međutim, ukoliko dotični korak izvedemo punim skokom onda dobijamo pravu "saiidi" arabesku.
Arabeska je primer koliko jedan korak može da bude raznovrstan sa neverovatnim brojem šarolikih prelaza i različitih interpretacija, međutim koliko god raznolik za ovaj korak se primarno vezuje gracioznost i elegancija. Plesačicu koja izvodi arabeske zamišljamo kao labuda koji se šepuri po sceni, u lepršavom kostimu sa bujnom loknavom kosom, njeno kretanje je lagano i nečujno, dok veo vijori iza nje, ostavljajući publiku bez daha.
U školi orijentalnog (trbušnog) plesa Aruena polaznice se susreću sa arabeskom krajem prve ili početkom druge godine pohađanja časova u okviru obrade klasičnog egipatskog stila na temu orijentalna rutina.

Autor: Inessa Šesterikov Milićević